Aj em so frendli grl!

Ona je jedna poetska duša koja će možda nekada napisati knjigu svojih nebuloznih emocija. Dobila sam crijevnu gripu dok sam čitala njene izljeve u rasponu on mene ne voli, ja režem vene, o vrati mi se muškarčino moja ženskasta. Ok, prilijepih komentar a kao zahvalu dobih frendovsko druženje u dosadnim PoslijePonoćnim satima.

Ju hev van nju frend! Van nju frend vam je prikucao komentar na nešto što vi nazivate blogom. On vam je od bloga dat! Molimo uvažite našu obavijest. Uvažila sam i kulturno prihvatila kako me već mater moja naučila. Budi sine pristojna, reče mi jednog dana sva ozbiljna, a ja briznuh u suze što me nazva sinom. Nisam ja sin, sin bi bila kada bi mi kita visila medju nogama. Ovako pišulja odvali plakati, ona je cijeli život zasigurno željela sina. Živjela sam s tom mišlju desetak godina i odlučih učiniti nešto po tom pitanju. Dovedoh joj Mikija. Miki je moj, ali nema veze, posudiću ti ga da ti bude sin tvoj! Od sad pa na dalje i u buduće njega zovi sinom, ja nisam sin.

Nego, da se vratim nju frendu mome… Svidjela joj se moja prvo-postovska prerada Damir-Urbanovske pjesme. Nadala se da će svoju tugu topiti  samnom. Nakon izvjesnog vremena pročitala je odgovor na kulturni spust komentar pa zatim drugo-postovsku obradu mene same. Duboko-plitko se razočarala u mene. Rekla mi je da sam ja jedna prosta žena koja ne može da parira njenoj dubokoumnoj poeziji. Ko zna, da sam joj pisala slalom komentar, a ne spust, možda bi izbjegla pad. Ovako, maj nju frend me opali nogom u guzu i izbrisa me. Nema me više u njenim molitvama, više me blogom ne prati!

Jadna i čemerna se opet rasplakah kao onog istog dana kad me mater moja sinom nazvala. Obliše me suze sve do tabana i tog trena odlučih: Nesigurna, ljepojko moja, ko tebe kamenom, ti njega namah vatrenim oružjem.

Bila je ovo priča kako sam ostala bez maj nju frenda…

Poljubi me ravno u

7 komentara

  1. de ba razočarala si me
    treba čuvat drugove po principu e brate daj pola marke i ubaci me u prijatelje gladna sam brate prijatljestva svako dobro i laku noć sestro /i ovo je bila tužna priča o prijateljstvu, al je priča s hepi endom a isto tako ovo je bila i priča o sinovima i kćerima o braćama i sestrama i nije s hepi endom tako da je ovo -najdraži bh žanr- tragikomični kometar/

Komentariši